Šaban Šaulić (Šabac, 6. septembar 1951 — Bilefeld, 17. februar 2019) bio je srpski pevač folk muzike, muzičar i producent. U toku bogate karijere u medijima i od publike je dobio nadimak „kralj narodne muzike“.
Biografija
Šaban Šaulić je rođen 6. septembra 1951. u Šapcu. Njegova majka Ilduza Demirović je iz Bijeljine, gde je on i sam proveo dosta vremena.
Šaulić je živeo i radio u Beogradu. Sa svojom suprugom Gordanom je imao troje dece – Sanelu, Ildu i Mihajla. Omiljeni hobiji su mu bili pecanje u svojoj vikendici u Krčedinu i fudbal.
Šaban Šaulić važi za jednog od najuglednijih pevača na našoj muzičkoj sceni, koji je taj imidž izgradio zahvaljujući svom velikom profesionalizmu, dobrim pesmama i izvanrednom glasu. Zato ne čudi što je krunisan za „kralja narodne muzike“, kao i dobitnik mnogobrojnih priznanja.
1969.godine snimio je prvu ploču sa pesmom koju je Buca kompoovao – „Utjehu, dajte mi utjehu“. Ta pesma je proslavila mladog pevača, pa su se nizale nove ploče i nastupi, a popularnost je rasla.
Objavljivao je uglavnom singlice, a 1972.godine i prvu LP ploču „Bio sam pijanac“. Do 1975.godine autor njegovih pesama bio je Buca, a od onda je uglavnom Šaban sam pisao svoje pesme.
Dođi da ostarimo zajedno
Šaban Šaulić je pevač postao gotovo po naređenju – njegov stric Alija smatrao je da su u tom biznisu pare, pa mu je naložio da se mane sporta Elvis Prisli je kralj… a Šaban je car! Tako, otprilike, misli narod u Srbiji. Šaban Šaulić rođen je 1951. u Šapcu, ali je detinjstvo proveo u Bijeljini, odakle je njegova majka Ilduza Demirović, od koje je nasledio glas.
Majka mu je na pijaci prodavala igračke, a otac lutriju, pa su budući pevač i njegova sestra živeli u siromaštvu. Šaban je trenirao fudbal, pa boks… Kasnije je njegovoj biografiji dodata legenda da mu je nuđen angažman u bugarskom Levskom.
Pevač je postao gotovo po naređenju – njegov stric Alija smatrao je da su u tom biznisu pare, pa mu je naložio da se mane sporta. Sa 16 godina je počeo da nastupa u šabačkim kafanama, i tu ga je čuo violinista iz orkestra Buce Jovanovića.
Odveo ga je kod ovog harmonikaša i kompozitora, a ostalo je istorija: Jovanović ga je učio pevanju, a 1969. dao mu je i pesmu „Dajte mi utjehu“ da je snimi. Šaban je pevao na ijekavici jer je to bilo u trendu.Sa 18 godina preselio se u Beograd, i to je vreme bilo obeleženo nesnalaženjem u velikom gradu.
Snima singl ploče, nastupa na festivalima, a prvi album izdaće sa 23 godine. Tu su već hitovi „Bio sam pijanac“ i „Zašto se ljubav za ljubav ne vraća“, a svaka naredna godina uspešne karijere donosiće nove: „Kako si, majko, kako si, oče“, „Nije on čovjek za tebe“, „Sam za stolom jedan čovjek sjedi“ i klasici „Uvenuće narcis beli“ i „Dva galeba bela“.
Ali tek ga je pesma „Dođi da ostarimo zajedno“ iz 1978. zlatnim slovima upisala u istoriju kulture srpskog naroda.Reči je napisao sam Šaban, a muziku je komponovao Rade Vučković.Talentovan i ambiciozan, Vučković je u 19. godini iz rodne Kuršumlije došao u Beograd da studira na Muzičkoj akademiji, ali je brzo ugovorio pevački angažman u popularnoj „Topčiderskoj noći“.
Tu je upoznao glumca Zorana Radmilovića, pesnika Miku Antića, pevača Zlatka Golubovića, ali i Borisa Bizetića, koji mu je početkom sedamdesetih dao pesmu „Isidora“.„Tako je plakala, tako je plakala ona Isidora kad smo se rastali, tamo na obali mora, našeg mora…“
“Rade Vučković postao je popularan pevač, a taj će mu status učvrstiti i pobeda u popularnom televizijskom šou-programu „Maksovizija“!Vučković će, međutim, hteti više: odlazi u Pariz i četiri godine provodi u stecištu svetskog džet-seta, restoranu „Raspućin“. A po povratku nastavlja da komponuje…
Ali menja fah: sa zabavne prelazi na narodnu muziku.Komponovao je za Zorana Kalezića, Snežanu Đurišić, Mitra Mirića, Džeja, Vidu Pavlović, Dobrivoja Topalovića, Ljubu Aličića… Ukupno više od dve hiljada pesama.
A samo za Šabana stotinak: „Kako si, majko, kako si, oče“, „Dva galeba bela“, „Sneg je opet, Snežana“, „Sanela“, „Nisam te se nagledao“ i pesmu nad pesmama „Dođi da ostarimo zajedno“.Po mišljenju kritičara, najboljih pet minuta na albumu hrvatskog rok benda Let 3 iz 2005. godine upravo je obrada ove Šabanove pesme. 1
DOĐI DA OSTARIMO ZAJEDNO
Gledam u tužnu jesenju noć s pokisle grane lišće opada u daljini čujem muziku neku i pitam sebe gde li si sada.Nisi me volela u ono vreme, a ja sam želeo samo jednosada kad nismo mi mladi ko nekada dođi da ostarimo zajedno.Ja svakog dana proklinjemsebe zašto te drugom prepustih lakopevo sam pesme, nado se boljemi bezbroj puta uz gitaru plako.